Жена

ЖЕНА 41

У новије доба, последњих десетина година засветлио је на пољу светске науке Рус Мечников, који је постао управитељ Пастерова завода у Паризу и који је 1908. године добио велику Нобелову награду. Он је својом великом науком задивио свет, а његова оптимистичка филозофија пружа човечанству утехе.

Мечников је устао против оне старе кукњаве, да је цео живот човеков „печал и воздиханије“, да се човек у боловима рађа, у боловима стари, у боловима умире. Мечников доказује, а и доказао је, да умирање данашњег човека није природно, него само производ неприродног живота. Он тврди, да и наши болови произлазе из тог неприродног живота и да се човечји живот гаси пре времена зато, што ми живимо не паметним животом, рђаво се хранимо и у боловима умиремо. Пијанство, сушица, сифилис упливише не само на: нашу смрт, него и на нашу старост. Мечников је тврдо уверен, да ће паметнији, здравственији начин нашег живота продужити наш век.

У Француској су доста добре здравствене прилике, па је тамо од 32 милијуна становника било скоро два милијуна стараца и старица, који дочекаше 70 година. Дакле тамо пет душа од стотине дочека седамдесету годину. Али ти старци нису више тако свежи и способни За рад, као што би то могло бити. У Данској, па онда у Француској донели су закон, да сваки, који је неизлечиво болестан или је прешао 70 година, па не може да ради а сиромах је, има права на државну потпору.

Године 1903. била је у Француској дуга расправа у сабору о томе. За издржавање тих стараца треба годишње 1.150 милијуна франака, па је настало питање: ако се број стараца, који су неспособни за рад, умножи, како ће то упливисати на народно газдинство.

Мечников је писао о томе са свога гледишта. Он доказује, да ће паметан, здравствен живот не само продужити човеку век, него ће такав живот очувати до дубоке старости човекову свежину, па и способност "за рад. Његове велике и правилне мисли утешиле су човека и модерна наука поче задобијати све то већи