Жена

ЖЕНА 43

наилазе болести, особито заразне, те код њих лакше наступа и смрт.

Зар је тешко увидети, колико страховање и брига матера утиче на онај живот детета, који се развија у њој. Она је с оним дететом једно, па зар може онај млад неразвијен живот дететов да поднесе онолику узбуђеност. Она теже роди, лакше пометне, чак је и млеко у њој отровано и није способна да отхрани дете. Признајем радо, да то не зависи од нас, али се ми слабо бринемо о томе, да страх и бригу умалимо. Шта више предамо се томе и не боримо се ни најмање против тога јаког непријатеља. Како можемо бити у

стању у онаком душевном расположају васпитати и однеговати децу»

Данас се на све стране разлеже кукњава матера, очева, браће и сестара за онима, који су погинули, рањени или у ропству. Али у човеку има и снаге, што га извлачи из оног што шкоди његову здрављу и животу. Та снага избије у њему бар од времена на време, он се осети лакши и веселији. Али место да се ода томе, он крије од својих те природне изливе живота, јер би му се замерило, кад би га видели данас ма за часак расположена. Код деце је животна снага јача но у старијих и код њих она чешће избије у веселости. Али место да се старији радују томе, они почну пребацивати деци, што су бајаги бездушна, што скачу и певају, кад им је брат погинуо или је на фронту. Угушивати ту природну животну снагу у деце грех је, управо велика непромишљеност. Оставимо децу да живе њиховим природним животом, јер њихово добро расположење није излив њихове лакомислености ни покварености, него излив њихова живота.

Па и старији се контролишу узајамно. Ако се ко бајаги заборави и испадне му из уста шала, или се насмеши, одмах му пребацују, како може бити такав, зар не зна, где му се у оном часу налази син, или брат, или зар је заборавио, да имају смртни случај у породици. По кућама се престало свирати, певати, зазор је забављати се. Ми помножавамо нашу беду