Жена

ЖЕНА

Ја сам казао, да нисам читао ништа, што би било | забрањено. А он ми је пребацивао, да имам дугачак језик. |

Онда је почео испит о оном тајанственом. завеж-_ _љају. Ја сам стегао срце и казао и тамо, да су ми. подметнули. Моја рука није то тамо оставила.

После су дошли сведоци. Мој је адвокат позвао. католичког свештеника, Немца, и једног другог Немца, апотекара, с којим сам ја добро живео. И ти су сведочили, да сам ја миран и добар човек и да сам са свима у љубави живео. _ Државни тужилац је после тога питао и једнога и другога: Не говоре ли они тако, може бити само зато, што се боје, да ће им се Срби осветити, ако ружно о мени говоре. Казали су, да говоре истину и да ће се заклети, али им нису дали, да се закуну. Суд. је изјавио, да они не знају ништа, што се односи Н моју онтужбу. Ако они не знају, да сам ја што крив то још не доказује, да ја нисам крив. Преслушали и моју Смиљу. Она је доказивала, да је управо он жупила оне књиге о балканском рату, кад је била Новом Саду. Она је купила те књиге у једној мађ; ској трафици, где су те књиге јавно продавали. Ни ни њу заклели, прво зато, што ми је жена, а по и зато, што њен исказ не мења ствар. |

Смиља је плакала, када је одбише од заклетве, а она не оде кући, већ седе на клупу. Хтела је да слу расправу, јер и она добро зна мађарски. Можете слити, како је било мени, кад сам је гледао. И жете мислити, како је било њој.

Даље сведока није било. Државни тужилац диже се, да ме оптужује. Страшно је било слуша Казао је, такви људи, као што сам ја, криви су ово: рату и овој крви, што се пролива данас по цел свету. Ја и други, који су ми слични, гонили су бију, да нас ослобађа. -

Па шта ли је тек говорио о оном завежљају | црноме греху, што сам га починио. Пришао је пр седникову столу, подиже онај завежљај, повезан зл ним гајтаном, диже га високо и пита ме: Шта је о