Жена

ЖЕНА 19

оставити на миру. И доцније, када је болесник жељан разоноде, па му читамо и причамо, не треба ни у томе претеривати, а треба чувати болесника и од многих посета.

Док је болесник теже болестан, не треба му никаквих посета. Те му посете не користе ни у каквом погледу. Њему је у оваквом часу све тешко. Доста је распитивати се за његово здравље. Кад му то кажу, доста му је. “

Но и код лакшег болесника не треба остати дуго, замарати га и кварити му зрак. Посета, која иоле зна шта је ред, не остаје никако дуже од 10 минута. Још мање треба да наваљују на болесника гомиле. Треба имати бар то на уму, да је болесник везан за собу и не може пред гостима излазити напоље. По себи ,се разуме, да с болесником треба најмање говорити о његовој болести. Он на то доста мисли, па је боље по њега, ако скренемо пажњу његову на друго питање, али не тужно. Има ко није за болесника, не уме да говори с болесником или хоће да га разгали причајући му своје невоље. Тај боље нека остане код куће, јер ови и муве најчешће додијавају- болеснику.

Болеснику не треба много досађивати питањима, шта жели јести. Ако је иоле теже болестан, не треба му ништа. Треба му спремити оно, што је за њега и изнети му. То ће му понајпре пробудити вољу на јело. Многи говор о јелу, лагано изношење тањира, _ салвета, па постављање, узрујава болесника. Треба. донети све наједанпут.

Оно што важи за здрава човека, важи у много јачој мери за болесника. Прохтев, апетит јача нам, ако је јело укусно зготовљено и укусно изнесено. Нарочито се не сме изнети пред болесника читава чинија или уврх пун тањир. Треба му изнети мало, укусно, у то ће најпре угристи.

__ За време јела треба му причати, што ће га мало разгалити, а никако тужне ствари. Све ово изгледају ситнице, али ако хоћемо да подигнемо што пре 6б6олесника, не треба сметати с ума душевне ствари. Ми лакше варимо јело при добром душевном расположају;