Жена

| у ЖЕНА _гмемо да отресемо, јер нисмо деца природе и нисмо деца слободе, и не умемо да заборавимо старудије, и кад се захукамо у старе навике, видите, где се трзамо и враћамо, а нисмо у стању да их сасвим са себе

стресемо. Дете ће новину брже уочити, дете ће необичне

мисли лакше присвојити, јер му је душа мек восак, у __који се лако жљеби. Природе је јаке, још непољуљане, слободе је просте, још неокаљане. ј " Грехота је нове изданке сећи и грехота је невиност мутити. А досадашње ратне прилике толико су штете нанеле, да их само освитак праве слободе може отклонити. Као што су ратне прилике надошле чуд_ новатим, неприродним начином, тако ће их досад не_ позната биљка у нас, велика слобода, одгурнути У _ страну. . | | 4 Кад посред црне ноћи севне, очи нам трепте не

навикнуте великој светлости. А да севотина може дуго "трајати, брзо би се очи прилагодиле светлости, јер су _ очи за светлост створене, а не за таму. У тами су "очи затворене. ПАН Све, што не могу старији код деце учинити, учиниће муњевина слободе. Ако старији помогну слободи, да рашири своја крила, помогли су себи у _ васпитном раду н помогли су бољој будунности своје деце. Деца ће имати пред собом раскрчено земљиште, спремно, готово, само да у њега семе бацају. | Ако се зло лако прима, и на добро се лако навикава. Мисли детиње често лутају по злу, али кадо се добрим сврше, све је оно натраг заборављено. | Кад му причате о гвоздензуби и чудовиштима, __ убезекне се, поглед му застане, а. реците му само, да је ковач повадио зубе гвоздензуби или да је чудовиште било од снега, па се растонило, развући ће уста, схватиће вас. Било па није.

_ Кад пада и дажди, кад је ружно време, да ни псето не пуштате напоље, неће ни дете тамо. А чим се, густи облаци растање и опави, како поток воде носи перје и иверје, одмах је засукало ногавице и жури се, да гази по води. Природа га мами и зове.