Жена

1

ЖЕНА А

Сад су жандари донели из друге собе једну књижицу. Бој Краљевића Марка и Мусе Кесеџије. На корицама је насликан Краљевић Марко. Кад наредник разабра, шта та књига каже, размахивао је и њоме

изван прозора и викао немачки. = Ево нов доказ

_ велеиздаје! У овој кући сакривају књигу о највећем српском комити, о Краљевићу Марку!

Ашћапгеп! Ашћапсеп ! (На вешала! На вешала!)

хорило се улицом. Жандарски наредник врати се онима, који седе

_ на поду. Махаше књигом око домаћинова носа и пи-

· наштво, неколико бројева политичког листа „Заставе“ /

таше: — Шта је ово»

Домаћин ћуташе.

Али жандар не попушта, него се раздире: Шта је ово, питам 2! Одговарај!

= - Сад се промешкољи Пипика, издиже главу и каже: — Забога, чико, зар не видиш»! Ту је насликан Краљевић Марко.

— Ко! Ко! Шта кажеш» виче жандар ван себе.

Пипику нимало не буни жандарска дрека, него му мирно тумачи: — То је највећи српски јунак, Краљевић Марко, који је распорио Мусу Кесеџију од учкура, па до грла бела.

Жандар је био ван себе. Стиснуо је песнице, окрете се домаћину и довикиваше: — Ово је дете мој најбољи доказ, да си велеиздајник. Зар се тако васпитају деца>! Овде не треба даље истраге ни суда. Имам права да те сместа изведем на двориште и тамо убијем као пса.

Несретна жена, која седи на патосу, заценила се од плача а Пипика му каже: Не смеш убити мога тату. Он не дира никога. Не дам ја!

Жандар погледа дете погледом пуним претње, али не рече ништа. | __ Преметање стана трајаше преко три сата. Прегледали су собе и таван и дућан, копали по подруму и однели у великој котарици све, што им беше сумњиво. Српску тробојку, књигу о Краљевићу Марку и још три књиге о балканском рату, које узносе српско ју-