Жена

"208 о ЖЕНА >

шного богатији но што је мислила. Ући ће дакле у богату кућу, где ће се пресипатаи.

„Допало јој се и оно, што је казала стрина. Она ће чувати своју срећу и неће дозволити да и једна буде боља од ње. Осетила је, да ће јој пријатељице завидети, ако почне живети према својим новим приликама. Али то неће чинити из лакомислености, него да одржи мужа. И поче градити куле у ваздуху.

Петли су већ кукурикали, кеда је заспала. А кад се пробудила, била је добре воље и осећала, као да је порасла. Али није порасла, него се та дотле доста скромна девојка већ мало поневидила.

А и младожења је био сретан; њега је ломила

кад и кад само она стара мисао: има ли у свету руже, _а да мирише само једноме2 Али му у неки мах дође мисао у главу: Нека напослетку осећа и други њен. мирис, само ако увек буде мирисала са мојих груди.

ж ж =

Прошли су сватови којима су многи завидели. И далеко се чуло, о оној кући, која није примила мираз. И ишао је глас: Осим дивног намештаја, није | му донела ништа. Наравно ништа, јер њену покондиреност, што је донела није нико видео. А и он је унео у заједнички живот мало више љубоморе, но

што подноси миран брак. А то су добри посматрачи |

могли опазити још у сватовима. Али је то опазило мало њих. Било је опште мишљење, да су тамо сви услови за сретан брак.

Није ишло глатко. Многи мисле, да за добар. брак треба више среће, него памети. Напротив, можда у свему другом одлучује више срећа него памет, само | не у браку. Брак дуго траје, ту су човек и човечица веома близу, а оно што је близу има највише прилике | да се таре. Оне ситнице, оних стотину маленкости. што се јављају сваки дан, те су најопасније. Решавати те свакодневне ситнице, треба памети, можда више но што је човек још данас има. |

Наравно не разилазе се сви. Али је ли оно брак, прави брак, где двоје живе у једној кући, једу за.