Жена
220 | _ ЖЕНА римска као намесница Божја на земљи, делила је правду || 'и круне народима. (С тога ћете у свима владарским насловима наћи, да је владар тог и тог народа по милости Божјој“; тек код нас је узето у најновије доба, да је владар „по милости Божјој и вољи " народа“. Када узмемо у обзир силни уплив цркве; даље: неженство римског свештенства, биће нам јасно, какве су они зле мисли Имали о жени, која је сметња њиховим светитељским подвизима. Но када су хтели, да завла-
дају целим светом и повели крсташке ратове, неговали «су култ Мадоне, жене која је родила спаса нашег Исуса Христа, и певали славопоје жени у опће. Из тога доба крсташких ратова, доба ритера, витезова поникле су најлепше песме о жени, најлепша ласкања "и обожавања као и наслови: „доппа, дате, Мадоппа, побе дате“. Но слава женских лепота и врлина била је кратка века; преподобни отац Тома Аквински „доктор анђелима раван“, учио је о чистоћи и нечистоћи неженства, те како се-црква изопачила, није право схватила његову науку, па је жене као Евине кћери „сматрала грешницама и као вештице спаљивала. „Ако си невина, проли сузе, а ако ниси немој“. Ако је сирота жртва плакала, тада су свештеници говорили: крива је, јер јој је ђаво помогао, да плаче; а ако не (би могла да плаче, доказ беше ту, да је крива. Дакле плакала не плакала, крива је. Та недела вршила је римска прква против сваког божанског и човечанског права. Извор божанског права је свето писмо,а јевреј-. ски народ Богом изабрани народ, ва чија је уста Господ послао заповести своме народу. Како су те заповести извор не само црквеног женидбеног права, него су упливисале и на грађанско лично право, то је неопоходно потребно да се у главним цртама упознамо С тим правом, које је силно утицало на правни и друштвени положај жене. И ми и данас видимо, да. код Јевреја, који живе по том праву, које је врло племенито и нежно према жени — слободно можемо рећи — жене најбоље живе и да су највише цењене.
По св. писму женидба је света ствар: „И рече Господ Бог: није добро да је човек сам; да му начи-
у