Жена

ЖЕНА 227

није створио само један човек. Па ни Хрнстос. Оно је изашло из старе културе. Платон је много писао о верским обредима Дионисијевог Храма. Тамо има прича, што је скоро истоветна са страдањима Христовим. Верских прича о страдалом и ускрслом богу има много пре Христа у разним крајевима.

-— Зар и то, чико»

— Па добро чико! Зар нема спомена о Христу у оним списима, што су писали у добу његовом 2

— У једном римском спису има о њему спомена. Тридесет и неколико година после смрти његове. Али се тамо спомиње Христос као човек, и спомиње се његова смрт. Али нема речи о томе, да је он био бог, то је дошло доцније. ·

· – Можда из тога неки изводе чико, да Христос није ни живео.

· — Из тога се то не може извести. Ни из тога, што су и други народи имали сличних прича и догађаја. Људи под сличвим приликама имају сличне мисли и сличне догађаје. Узми н. пр. нашег Краљевића Марка.

— Па шта он доказује.

— Ко после хиљаду и пет стотина година буде читао песме о нашем Краљевићу Марку, могао би лако мислити, да Краљевић Марко није ни живео.

— А зашто чико> у # — Зато, што је наш народ окитио Краљевића Марка са најлепшим особинама. Краљевић Марко у нашем народном сватању, у нашим народним песмама не изгледа као човек који је газио ногом земљу; он изгледа као велика народна мисао. Но зато је Краљевић Марко ипак живео. Једно је сигурно. Краљевић Марко је био ванредан јунак. Кукавицу не би народ заогрнуо у онакве врлине.

- = (Сад вас разумем чико. Ви мислите, да јеи _ Христос живео, али су га евангеља окитила оним ве__ликим врлинама и божанством. Да он није био велики човек, не би ни њему придевали божанство.

— Видиш дете, то је спорно питање; И ја н. пр. мислим, да су евангелисти, а још више свети оци,