Жена

ЖЕНА 229

је Христу последње. (Он никад није знао где бе склонити главу кад наступи ноћ. Он се борио за оно царство, у коме ће сви људи бити једнаки, где ће се "живот појединца утопити у живот општи. Бог не зна за изабраног човека, ни за изабрани народ, сви смо ми једнаки синови бога. Бог је у свима нами, а ми смо сви у Богу.

— Па зар та вера, чико, није могла да спасе2

— Није! Економско и политичко стање беше ужасно. А свет је чекао спаса од горе, с неба. Он | није имао још ону српску пословицу: И у богаи у своје руке! Он је изгледао да се Христу досади, да се врати и — спасе га.

— Сироти људи, чико |!

— Видиш дете. Тако је и она несретна раја у Турској веровала да ће се пробудити Краљевић Марко да ће топуз његов искочити из мора, и да ће доћи

· да их избави.

—- Ах!

— Ал кад се стари Хришћани уверише, да ће по речима апостола Павла морати још дуже чекати, онда је наступио други одсек у Хришћанству. Постаде потребно, да се Христова наука изведе начисто и утврди

___. за далеку будућност. | — У томе је дакле, чико, био други одсек Хришћанства 2 |

— Јесте! Сличан пример видимо и код оних Срба, који се после Косова преселише у Аустријску царевину са патријархом Арсенијем. Срби су тражили и аустријска царевина обећала им је, у привилегијама, "да ће их повратити њиховим домовима у народу, чим _ се њихова отаџбина ослободи.

— То ми је познато, чико.

= Видиш и наш је народ очекивао спаса за најкраће време. Није зидао куће, није се спремао за "дужи боравак, него је годинама живео по земуницама, и чекао од данас до сутра.

— Сиромах народ, чико. | — После више година уверио се, да ће морати