Жена

232 ЖЕНА

— Тек у Ш. веку после Христа утврдили су св. Оци данашњу садржину евангеља. Донде је било свакојако. Хијеропољски владика Папиус умро је 165, године после Христа. Види се из његових бележака, што су нађене тек у новије време, да је он знао само за једно једино евангеље и то је било Марково.

__ — Дакле владика, чико, 165 година после Христа знао је само за једно евангеље. а ЕЕ

— Да! А што је главно данас и не знамо шта је стајало у том евангељу, што га је он познавао. Он тврди, да има у народу 150 предања о Христу и то више вреди но што је апостол Марко забележио.

— Штета чико, што та народна предања о Христу није сва забележио.

— Па ти онда дете, да напишеш по њима ново евангеље. Само би још то требало. Али да ти кажем и то. У најновије доба тврде да су нашли оно ново евангеље Марково о коме је писао Папиус. Оно је на јерменском језику. И ако је то евангеље истинито, онда је у том евангељу Христос много више приказан као човек но у свима другим евангељима.

— Зар није чико, у том погледу приказан свуда једнако 2 , |

— Није! У разним евангељима, у која данас верујемо, Христос назива себе понегде сином човековим, а понегде сином божијим. Има говора о оцу Христовом Јосифу, па и о његовој браћи. Апостоли и народ највише су га звали Месијом, избавитељем. Држе да је најстарије евангеље Марково, затим Матејево, онда Лукино, па напослетку Јованово. Држе већ по језику, да нису сва евангеља могла бити писана у истом времену, јер се језик мењао. По језику би стручњаци и данас сасвим сигурно могли установити у којем је времену писана каква српска књига.

— Па шта излази из свега тога чико. ;

— Излази, да није сам Христос створио ХришТанство. Бар не оно Хришћанство, коме нас данас уче. Хришћанство се вековима развијало и постојало друкчије |

== И то се чико може доказати.

— Може! Апостол Павле забележио је ону ве-