Жена

ЖЕНА _— Штаз пита г. Стева. — убио бих се!

рана ИВ

%

Јоргован је, чак им у затвору, цветао. Кад год је било слободно, његова Бланка му је писала, шиљала, му је понуда, и посећивала, га је. А кад год га је посетила, увек му је причала, с каквом је господом _ путовала. Са вишим официрима, судијама, а кад год

чак са каквим гвнералом. А зна се отприлике шта "генерал, који се враћа с бојишта, говори лепој жени. Тђа Бланка није смела бити одвише строга с њима, али је ипак сваком казала: — Ја мислим само на "мог роба, који невино чами у затвору. | Јоргован, кад год што не приповеда о гђи Бланки, завуче се крај прозора, па чита њено најновије . писмо, или сва њена писма редом, или посматра њену слику. А на лицу му је стално задовољан и блажен осмех. Боже мој, шта би богаташи, милијонари и милијардери платили ма само за један једини часак таквог блаженства! Али даље одатле богатуни, врећа се не може купити, то. није за новац, то је благодат божија. Једини је Јоргован, коме у великој срећи његовој не треба. ништа, и којега се не тиче чак ни “ то, кад г. Стева прича о гђи Александри. ПИ

Од неког времена наш је Јоргован још расцве_ танији. Била му је Бланка. И причаше му, како се __ на путу, у гвозденим колима прве класе састала са једним великим господином. Тај јој је господин обе-

ћао, да ће израдити њеном мужу насигурно помиловање, али ће бити опроштен и војничке дужности. Јер кад је била реч о помиловању, она му је закукала: Зашто ми водите сунце моје из једног гроба у други! А он се онда сажалио и обећао све. За ту ће ствар требати до душе и'мало новаца, али ће она, њена мати и њена тетка заложити ил продати све своје драгоцености, само да га спасу.

Разуме се, где би он то од њих тражио. Него је позвао свог адвоката, да му прода кућу. Цена је, како му је гђа Бланка казала веома згодна, а они

онако не може надгледати кућу из затвора. Нешто

ж

% •