Жена

ЖЕНА На крају. он је, ситан и мали, · Ужего ватру што вечно пали, Па зато данас свет му се диви И он ће, мртав, вечно да ЖИВИ.

Ал' сузе неће то да уваже, Рој њихов бруји и ово каже: Живот је мера људских врлина, Рад поштен диже тек до висина, Ко за живота. добра је ствар, Утиро сузе, беду обар о, Тај је тек прави противник зала, Томе тек слава, томе тек хвала! А. ако може на добре цели И после смрти што да удели. Коме се и та прилика дала, Том' нек је двапут слава и хвала! Али ко увек тек себи зида, А с туђе куће цигље откида, И само оно другом посвети, Што већ ни у гроб не мож' понети, Не треба таквог свет да огрне У силне венце и траке црне. | Препирка. тече, речи су тврде, | Ветар је слушго па му догрде, Он свуда допре, у дворе сјајне, У мрачне куте, у светске тајне: Зато га грдња и хвала дира, Мртвацу, каже, подајте мира. Где свет у скупу, зајдници живи, Кад један скриви, заједно су криви. Алт нек и празне хвале занеме, Треба ли хвалит, хвалите време, . Милост је коров -наопаког рада, | Где милост влада, право не влада, Милост заболе, ко удар стреле, С тог многи граби, да му не деле.

Бад једном доби и стари и млад, Право на живот и право на рад,