Жена

468 ЖЕНА

дају страшно изморени, да је чудо како су још у жи-_ воту. У последња три вагона има болесника и рањеника, који се с места маћи не могу; неки су без ногу, | неки се с душом боре. Многи плачу од узбуђења и. радости — не верују да су слободни. Нежнији свет гледајући ове јаднике гласно плаче. Кроз ваздух се вију српске и швајцарске заставе. у Међу приспелима, који долазе из ропства, налази се и официр српски Миливоје Перишић, из шестог пука, | дринске дивизије. Јунак — али је јунаштво своје скупо. | платио. Он је потпуно слеп: у борби са непријатељем изгубио је потпун вид од отровних гасова, којим су се непријатељи служили. Уз припомоћ једног каплара Перишић сиђе с воза. Брзо му приступише чланови српског црвеног крста, | који су нарочито допутовали да браћу на граници саче"кају и поздраве. Госпође, српске и странкиње, престав" ници разних друштва прилазе му, рукују се, иду даље и деле војницима поклоне. Радост је неописана код оних који су дочекали ове ретке и необичене путнике. Једна млада, угледна поспођа приступа Перишићу поздравља се с њим и даје му у руку букет мирисног цвећа.

_ Перишић по мирису осети какав је поклон добио. ~ Он га принесе лицу _ __— Је ли сестро... то“је цвеће... хвала вам, много вам хвала. 74 | |

И поново принесе букет лицу да га омирише. |

Нудиља окрете главу у страну да сакрије сузе. | Многи поред ње такође заплакаше: пред њима кршан, | леп, здрав човек; отворених очију; али из оних очних | рана зјапи вечити мрак.

Друга једна госпођа пограби руку младога борца и рукова се с њим али му у исти мах пружи у руку и српску тробојку. |

Перишић прихвати поклон

—- Хвала вам, хвала! говори. .

Али је у недоумици; он је прихватио поклон, пипа га и испитује прстима, али се не присећа шта. је и пита.