Жена

472 ЖЕНА

Милева Милекић, рођ. Бодрљица.

· Кад човека самрт нађе, ништа собом не понесе, До скрштене беле руке и праведна дела своја.

Славан је живот, који је проведен у сметњи, да се њиме постигне оно, што је свакоме човеку опредељено. |

Живети и живети велика је разлика. Живети и не заборављати друге, да живе, то је истински живот, којим животом треба да живи сваки човек. Велико је то начело и ко га испуњава, оставља за собом себи и живот после смрти.

Српски народ и ако је мали, може да се подичи

многим светлим примерима оних, који су живели не за себе, него за свој народ, за своје име и за своју лепу веру, који су одано и с највећим пожртвовањем · испуњавали начело љубави према општој националној ствари. |. Није се српски народ одликовао само са својим синовима у томе погледу: Достојну су улогу имале у нашем народу и кћери његове, наше толике и толике Српкиње.

__У ред наших добрих и великих Српкиња уписаће данашње наше доба и Милеву пл. Милекић, рођ. Бодрљицу. Сретали смо се с овим именом у нашој јавности више пута и кад год смо га нашли, оставило нам је то име спомен великих заслуга те Српкиње. Њезина велика и урођена српска скромност много је за живота њена упливисала, да се њезино име не истиче у оноликој мери, у коликој оно то заслужује. Била је то Српкиња, која је нарочито хтела, да све што чини, чини онако, како се то у нашем народу каже: „Што даје десница, нека не зна левица“.

Данас када је нема више међу живима, не сме се пропустити а да се о овој нашој Српкињи опширније не проговори. „ /

•

„Поколења дела суде, Што је чије, даје свима“.

# Ж в