Жена

ЖЕНА 481 који су од природних наука били далеко па им слабо падаше на памет да прате развитак тих наука. Данас најумнији и најприпознатији природњаци пишу о филозофији. Кад пишу о свету, они га проучавају. Кад пишу о души, не питају шта је о томе сањао Платон или шта им изгледа лепо, песнички, идеално, него стрпају „душу“ под меру. Кад наша такозвана душа ради; кад је узбуђена, заморена, они мећу психометру на тело, и бележе бројевима јачину и трајање душевних надражаја и потреса.

Када се развила филозофија наших дана, природне науке имале су већ у рукама оне силне научне справе, којима располажу данашње природне науке. И наука је микроскопом видела у труни прашине и у воденим капљицама оно, што човеку донде ни у сну не падаше на памет. И поче да испитује у крви, у капљицама, у листу и свуда оно, што нам беше до тада невидимо. Дурбини су све јасније откривали тајне неба, стереоскопи тајне онога што је и на небу "и на земљи. И дође време да се озбиљно и мучно проучава и човек и животиња, и дрво и камен. И свет нам одједном поста друкчији.

И наука поче да отвара утробу земље, да отвара најстарије гробове, и чита оданде преврате, који се догађају на земљи, и да чита историју старих биљака, животиња; људи. Почеше одлазити у заборав и постајати смешне приче, које су ишле од оца на сина. Из раскопане земљине утробе прочитао је човек шта је било милијонима година пре онога времена, када се човек појавио на земљи. То је већ давало материјала за нову, научну филозофију. И поче наука да проучава тајну живота, поче да проучава народе на најнижем ступњу развитка, поче да загледа дубље у тело човеково и у историју његову. И је ли чудо, Штовје у очима човека поникао нов свет, па и нова филозофија! Па тек кад дође Дарвин! Још пре · њега су Ламарк и Спенсер и други назирали тајну. човекову, али је Дарвин са необично јаком спремом _ Мосилним искуством показао нам човека, развитак њеГов и оне законе. који владају човеком. А с тиму