Жена

488 ЖЕНА

појединих народа; она је доказ богатства, снаге и величине народне те баш и у лепој ношњи се види тежња за напретком и развитком народа. Ма колико мушки писали и говорили против моде и женске ношње, ипак зато сваки народ воли да се лепо одева, као

што и сваки родитељ воли да су му женски чланови | |

породице лепо одевени и да му и тиме подигну сјај и значај његове куће и породице. Млађи мушки пак, често на жалост једино и гледају само на спољашност и на одело код женскиња, будући да у томе налазе вредност њихову.

Но није ово само сада тако, ово је увек тако било. Историја човечанства забележила је, да је код. свију страних културних народа јако развијена била и мода, да су како мушки тако и женске увек много полагале на одело и да су и код тих народа мушки свагда уживали у лепој и сјајној ношњи код женски- · ња. Погледајмо само женску ношњу код старих Асираца, Вавилонаца, Мисираца, Јевреја, Перзијанаца и Финичана, колико сјаја, шаренила и помпезности има | у њиховој ношњи. Стари Грци и Римљави волели су. ·" додуше једноставност и једноликост у бојама, но зато су се инак и њихове женске облачиле у свилу, кадифу и у лепо одело.“

Хришћанска вера унела је с почетка строгу једноставност и простоту у облачењу. Но то се није могло дуго одржати. Као што су и једноставни, прости и скромни првобитни хришћански обреди замењени са сјајним, помпезним источним и западним обредима, тако су хришћанска вера и морал ћутке морали признати и пристати на развитак, промену и улепшавање и женске ношње. Данашња женска мода ни близу није оном сјају и помпи, који се развијаху у ношњи средњевековних Византинаца и западних хришћанских народа. Па и доцније, за време ренесанса у Италији, затим у Француској, у Шпанији и Немачкој у 17., 18. и 19-ом столећу женска мода достиже свој врхунац. Разуме се, у тим земљама је могло бити речи само о женској моди код повлашћених сталежа, код плем-. ства, властеле и владалаца. Тек доцније узима учешћа

/