Жена

ЖЕНА 455

им и отац и мати. Та је слика божанствена лети. На зеленој трави на ћилиму обгрљени седе мати и кћи, мало даље на ниској клупи седи отац уз њега наслонио главу на груди му старији син а у крилу му мој мали дебељко, а отац их обоје загрлио сретан, блажен. Месец их је обасјао. Ја сам их гледала, уживала у срећи тих ретких ваљаних људи. Јесте ту је потпуна срећа јер их спаја љубав, слога и једномишљење. Они се потпуно разуму, једнако мисле, једно осећају. Када сам једног дана сунчала се у башти дошла је госпођа и села поред мене. Ту смо се пријатељски разговарале. Очарана хармонијом и духом који влада у њеној кући, рекла сам јој: Ја вам се дивим госпођо, јер видим, да сте Ви извор из којег потиче сва та срећа. Ви сте драги камен а ваша деца су низ бисера око тог злем камена. Муж вам је златна копча која вас спаја и чврсто држи да се никад не растури, већ да на далеко блиста на понос Вам и дику. Али драга госпођо не замерите ако Вас запитам како сте Ви то све створили јер то треба да послужи и другима за пример. Она се лако осменула и тихим благим гласом причала ми је. У моје матере било је много деце, ал највише девојака. Ја сам била најмлађа и зато малом масна и од свега поштеђена. Васпитана сам била добро. Све што за свет треба ал још мало што за живот и кућу треба, јер била сам још сувише млада, доћиће и на то ред. У то доба добисмо новог лекара. Леп, здрав и велики весељак беше. Долазио је и к нама у кућу. Моји старији су га волели и поштовали и сво село га је брзо заволело. Био је јако добра срца волео народ, с њим се бавио и сироте бесплатно лечио. Био је јако добар и према мени. Како 16 година нисам имала, а он био старији човек, то сам се увек

њему обраћала кад сам хтела да ме на забаву поведу. Он ми је то увек свесрдно код мојих редитеља изра-

дио. Тако сам ја и поред старијих сестара, уз његову помоћ уживање имала. Али сам тек онда право уживала, када се и у мени већ осећај пробудио. Приметила сам, да је доктор на тим забавама са мном највише играо, најрадије се самном забављао.