Жена

ЖЕНА ; 68

и онде баце у влажне казамате. На путу за Арад, били су изложени свакојаким Оруталностима мађарских, бећарских војника. _ КА 5

_ још они нису ни стигли до Арада, а једне ноћи рупи у моју кућу жандарски наредник са неколико оружаних војника, те ме позове да имам с места с њима поћи. Моја деца: Мара и Боривој ударе у кукњаву, а жена ми просто занемила, па ни речи да проговори. ја сам их тешио колико сам могао, али најзад сам морао да пођем. Пред кућом су ме чекала кола, а око кола се накупили наши суграђани катоици и гледали са уживањем, како ме одводе. По неки глас се чуо: „треба га обесити“~ Пошто сам се од мојих опростио, седнем на кола и ми се кренемо, али _ сезауставимо код дољне цркве и ту примимо професора _ Стеву Поповића. још смо стали пред Мисиркићевом _ крчмом. Овоме је наредник заповедио да сместа лође у магистрат, а двојицу војника је одаслао по адвоката "Чокића, да га у магистрат доведу. Нас одвезу у ма_гистрат. Када смо посилазили с кола, ту нам један. мајор у Валкином присуству прочита имена проскрибираних. Сви смо били онде осим адвоката Чокића, за кога је Валка рекао, да ће он већ доћи, јер сада нема места на колима. Но он за нама није дошао него је отпутовао у Беч. | Поново поседасмо на кола, на којима су већ седела два наоружана војника, те нас одвезоше у Каменицу, где нас сместе у кадетску школу. Овде нас је било неколико стотина из Срема, а било их јеми из Бачке (поп Стева Николић из Футога и други). __ Кад нас разместише по собама, онда нам очиташе, а смо узети за таоце, па ако се ма што тамо њиовој војсци догоди, оде наша глава. | ; У соби број 87. а. било је нас: тридесет и то: нђелић Живан, начелник из Вогња; Бајић Тоша, раар из Бешке; Чизмић Никола, ратар из Бингуле; њатић Милан, касапин из Н. Сланкамена; Грк Алекандер, трговац из Ст. Сланкамена; јовић Лука, беежник у. м. из Чортоноваца; Кетић Филип, ратар из Сланкамена; Красојевић Ђорђе, адвокат из Кар-