Жена

ЖЕНА “ 587

_вест, да морам одмах са целом породицом Карловце Постави. Одговорио сам да ми то ради болести није могуће. Наредник оде. Чим је он изашао, пошаљем по др. Данкуца, који је одмах дошао, те га умолим, да ме прегледа са пруским лекаром, који је био додељен пруској болници у богословском семинару. Др. Данубрзо дође са пруским лекаром и пошто су ме ица савесно прегледали, издаду ми сведоџбу,-да. би моје путовање по овој цичи зими било по живот-опасно. На темељу ове сведоџбе умолим армијског повереника Белу Талијана, да до пролећа останем у кући интерниран. Моја молба буде одбијена, те ме 28. новембра 1915. дигну из болничке постеље и спроведу на паробродску станицу са женом Катицом двоје деце: Маром и Боривојем. по улици је беснила ва бура, ветар је дувао а снег вејао. Душеван не би на тако време ни пашче на улицу исте-. а камо ли РМ крштену душу. Али шта маре · оне полицијске мизерије, зар оне имају Бога и > А

т

74

уц ; 9601 Ј

= 5 >.

о "о БАЕО САТЕ

а

~

Бо >

с

а са

Доцкан у ноћ стигосмо у Осек. Како нам је било ку, о томе ћу писати другом приликом, а сад у само да се сетим мог драгог пријатеља дра Ала Муже, који је чинио све што је могдо, да нам ша изгнанички живот. Хвала му на свему!

Године 1916. одредила је заг ребачка земаљска влаа се ја са мојима деинтернирам. На ово је пристало и о заповедништво аустро-угарске војске, па су списи по тој ствари одаслани маршалу Макензену зукурешт, да он као. ПАВИУК У ОРИ даде свој

2

“з (5

Ра е #

5

У –

16

1 о у» о.

прист аје на наше ПА а нетрпи геђу непријатељске елементе. И тако ми

пита друго остало, него трпети и чекати. | Ге године вратио се из интернације мој мили "брат јован, али је дошао кући да после неколико „дана испусти своју напаћену душу. После њега умро ам је и наш драги баба Драгутин, али на жалост, уја ни моји нисмо могли на њиховом погребу учество-