Жена

546 | ЖЕНА кујна сваким даном све пунија. И главно је, да поједине „животне намирнице“ које прекувава ум, буду здраве. Да искуство буде истинито. ;

Додуше, и данашња филозофија није опште при-

_ аната. Људи нису никад мислили у свему једнако. Не мисле ни данас једнако. Има још увек идеалиста, који хоће из чистог ума да испредају истину. Али на основи: |

„ја овако мислим“, не може се оснивати наука. Данас понизу и сасвим нова гледишта, која треба макар површно обележети, јер су занимљива, вешто заступљена али строге научне основе немају. М. пр: Берген У Енглеској, изазвао је са својом филозофијом _ “ приличну пажњу. (Он каже; — Ум само онда постизава успех, кад се бави С оним, што је он изумео. – _Н. пр. математиком. Ал чим човеков ум покушава да _ продре у живот, не може, јер је живот стран уму. Није ум измислио живот као математику. Ум је далеко од живота. Ум нема ничега у себи што му је урођено. То има само нагон, Нагон је ближи животу. Он је део природе. 4 Нагон није друго него продужење оног посла, што "га врши живот у клици, у ембрији. На пример, кад пиле кљуца по јајету да изађе напоље. То није УМ, то није мишљење, воља, то је нагон. Нагон, инстинкт _ се развио у највећој мери у буба, код човека се у већој мери развио ум. Али Берген и сам признаје да нагон не уме да мисли. Да уме мислити он би лакше решио загонетку живота, јер је ближи животу. Ипак пита: Може ли бити заједнице између ума и нагона | Није нашао, није доказао. Ипак на крају пева славопој човеку и долази до закључка, да је цел природе — _ човек. Само је несвршен. Једно биће, које се не може | ближе означити, неки надчовек, нека снага хтеде је нешто да ствара, али: понешено па упуштено и т. Д. _ Берген располаже са много знања, али његова филозофија не може ничега да даде. И не може да се _ развија. | Појавио се и Камил Фламарион, чувени француске звездар. Али се он опробао и у филозофији. Писао је о оном „непознатом у свету и о души“. — Каже: