Жена

су страшне. А шта ће“тек сад наука лекарска констатовати после рата, то још ни слутити не можемо

Питање је шта да се ради па да се народ 1) са- | чува од даље пропасти и 2) како да се сасвим излечи 2 | То питање није више питање лекара. Они ће казати“ како да се лечи лекарски. Али је ово питање и по обиму и по значају по наш живот, добило толико важности, да о њему морају повести речи и друштво, а наравно и држава. Државни интереси траже, да се предузму све мере, како ћемо доћи до што ПОВОЉНИ јег народног здравља. | (| = Та ствар није лака, јер је у народу огромно незнање о народном здрављу. То незнање је страшно. Страшно је не само код нешколованог света, него и код школованог. | ;

Неће бити на -одмет, да на овом месту наведем један интересантан случај са“једним попом. |

Пратио сам једну интересантну полемику у јесени 1916. године. Од почетка рата, па до маја те, 1916., године, било-је у војсци аустро-угарске монархије 11.000 војника заражено напред поменутом болешћу. До јесени те године, било је још много хиљада војника више; а о породицама заражених том болешњу и да не говоримо. | 4

Пред тим фактом није могло остати слепо на предно свештенство протестантских вера код Мађара То свештенство је тражило, да се ђаци не причешћују из заједничког путира. “

___Сећајући се те полемике и знајући, да је горњ болест за пет година ратовања морала још многе стотине хиљада жртава освојити, замолио сам једног лекара, да у „Застави“ напише што о причешћивањ из заједничког путира.

Већ сутра дан је један катихета са катедре од раслим ђацима казао, да је немогуће, да се болест преносе причешћивањем, јер светиња причешћа убиј све бациле у вину. ' По

Стала ми је памет. Више се нисам чудио ни оноћ Лали, који је пре неколико година у црквеној скуп. штини био противан да се троши на громобран 3