Жена

. 584 МЕ нв

Кумовање у ортаклуку. — Никола Марковић. —

Од доласка наших добровољаца веома радо шетам и посматрам њихову ужурбаност. једни се неким послом журе, други опет траже службе и зараде, а трећи пак, и то они старији, меркају цуре, да свију топло гнездо. Сасвим природно, људи су дангубили пет година. Приликом једне шетње наиђем на једног добровољца — чиновника — који ми је сад већ кум, где корача поносито, и то испод руке, са једном малом гаравушом, која се тако рећи упила уз њега. „АХ, улови га мали враг“, помислим и насмејем се радосно, јер ја волем те храбре и у српском духу васпитане људе. Наши се погледи сукобише. Мој данашњи кум, само што не рече: та нисам ја јунак само на бојном пољу него и .... и ту погледа на малу гаравушу, коју је, по његовом мишљењу, освојио, а која је међутим њега упецала.

— Честитам. вам, искрено вам честитам, и топло се рукујем са њима.

Млади пар се усхићено захваљивао и чисто нечујно рече: Ми пођосмо к Вама. Да нам будете кум.

— Кум! поновим радосно и престрављено с обзиром на данашње луде прилике Добро, одговорим, али условно, да не купим сад превез него доцније кад буде повољнија цена, јер данас превез стаје читав капитал.

— Имам ја свилу за превез, рече детињом радошћу будућа кумица, и настави: ми ћемо сваком Рене да сте ви купили превез.

— Само то не, одбијем јој детињу услужност,. јер се ја тог корака не стидим и трудићу се да што више њих дознаду да нисам ја купио превез, да тако многе спасем од материјалне пропасти, коју нам на· носи у овом прескупом времену тај наш народни обичај.

— Добро, добро. Хвала, куме, Рекоше и руковасмо се као кумови.

Кад смо се растали почела ме помало гристи савест због превеза. Како да се венча без превеза 2 чујем неки унутарњи немир. Сачувај Боже рђавог