Жена

612 | ЖЕНА

Неки то зову бог, неки природа, неки испелинска снага, неки „слепа снага“. Како изгледа тај бог, та природа, та исполинска снага, о томе је човек у сваком добу друкче мислио, наука није до сад умела да. открије истину. Нећемо овде ни да је тражимо. Али је ван сумње, да у свету у целој природи постоји једна воља. Светска воља. Испод те воље се нико и ништа извући не може. Та воља је продрла у све што постоји у свету. Та воља гони сваку ствар, свако. биће света, да се одржи, да живи, да не пропадне. Ми Срби имамо за ту вољу веома згодну реч: нагон. Та је воља јача од нас; она нас гони и нагања да јој се покоравамо и да се одржимо. Тај је нагон. у нами готов, урођен. ;

Ту вољу, која је раширена и у најмањем трунку света, зовемо ми и нарав. Нарочито онда, кад је реч о предметима у природи, о којима ми држимо да не _ живе, да су мртви. Под утиском воље света имају и гвожђе и камен нарав,.да се на топлоти растегну, а на хладноћи стегну. Не могу друкчије. Морају. Али и гвожђе и камен и све друго имају и ту нарав, да одржавају своје ситне делове у целини, да се не распадну. Зато треба снага да се разбију. Оно што их спаја, да се не распадну, да се одрже, зовемо ми „привлачна. снага“. Та је снага у правцу светске воље, део светске воље. А та је снага у камену и гвожђу и свачем још од прапочетка. У биљу је нарав да расте, и множи се и одржава се. Нико га томе није научио. То је исто и код животиње, па и човека. И звезда. иде путем прописаним, куд је нагон гони, јер је и у њој воља света. Та воља света ради иу људима истим начином, као у камену, биљу, животињи, сунцу. Та воља појављује се у нами као нагон и ради у нашој крви, у нашем срцу, у нашем мозгу, а дамио том управо и не знамо. Зато је круг човекове слободне воље тако узан, мали да је тешко о томеи говорити. Човекова слободна воља подлеже, кад год дође у судар са нагоном, са оном великом ВОЉОМ света. Кад човек дође у судар са оном огромном снагом природе и хоће да ради против опстанка свога.