Жена

МА

ње !

5 И. о

ЖЕНА. 106

све могуће, да је помирим са смрћу. Узалуд. Али то ми није сметало.

За мене би се могло слободно Паки да сам њој за љу- | бав био готов све учинити. Носио сам дугачку косу; она је једном том замерила и рекла: Само женскиње треба да носи дугачку косу, мушки би требали да обријају косу као и браду. |

После пола сата био сам већ код мога берберина. Бадава сам га молио и обрицао му сваку своту, није хтео да ми обрије главу. Отишао сам другоме, и тај ми је од прве речи обријао главу, а да је брком мрднуо.

Када ми је сутра дан видела голо теме, доста се разротачила. Али се затим слатко смејала и видех да се не срди. Та забога, њој је за љубав.

Другом приликом скочио сам у црном оделу у велико буре кишњице, што је стајало у авлији, јер је у шали рекла, да ја такво што не бих смео учинити. И учинио сам 08 МА невероватних глупости — за њену љубав.

И сада долази оно, о чему ћу управо да вам причам,

У оно време умро је владика. Сутра дан нашао сам је веома тужну. После дужег ћутања рече: Ето умро је и вла-

" дика, није ни њега поштедео Бог. ја сам јој говорио: Ако је.

умро владика, не морате и ви. И онда сам поновио моју стару песму, како је моје тврдо уверење, да једино ње ради сија «сунце, и постоји свет, и богује бог. За вас нема смрти...

Она се уозбиљи и рече: . (

— Не преврћите по вашем старом купусу! Хоћу да говорим озбиљно.

— Изволте! | |

Она је говорила лагано и узбуђено: — Видим, умрети се

“~ мора. И сад вас ПАРИ. кажите 41“ искрено, јер до. сад нити

сам волела о-томе да читам, НИТИ да питам. Али сад хоћу да знам: шта каже о томе ваша наука 2

— Бићу вам на услузи, госпођице. Само пре свега, молим вас да ми кажете: — Шта је с вама било и како сте се осећали пре но што сте се родили»

— Како ме можете тако што питати2 ја то не знам.

— Ето видите! Исто ће вам тако бити и исто ћете се тако осећати, кад умрете. Нећете знати ништа о себи.

= је ли то истина2 |

— Тако тврде учени људи и наука.