Жена

ЖЕНА

зора.

На Србију поноћ пала,

Пала, па је успавала...

Нигде гласа чути није,

Само Вила будно бдије

Над судбином Србије.

На Авали Вила бдије

Али Вила мирна није...

Нешто преза... ослушкује,

Чудне гласе неке чује. је л то ветрић опет пирн о

И сух листак лиска дирн'о

Тајни шапат је л' духова,

Што их буди поноћ ова 2 Ил' је путник залутао

У амбиз се стропоштао,

Па се сада с душом бори

И у ропцу нешто збори2 Ил' у гори лане мило

Од мајке се изгубило,

Па од глади и од студи

Јеца, тражи топле груди Не! То није ветрић пирн'о

Нит' сух листак лиска дирн'о

Нит духова тајни збори

Нит' се путник с душом бори,

Нит' је лане то у гори,

Већ уздаси са свих страна!

Јадна Српства сакрхана

На издаху тужна бића

'Плачу: „Има л' Обилића2

Сатари нас душман клети,

Па зар нико да с" освети>“ Врисну Вила из свег гласа: „Зар нам браћи нема спаса 2 Зар Србија нема снаге Да разјури мрске · враге2“

Врисну Вила, Србе зове,

Србе зове соколове.