Жена

74

ЖЕНА

Стара Рашка и Србија У том венцу најмилија, Неманића земља света Па препуна аманета. Маћедонски дивни краји, Војводина, земни раји, Херцег-Босна, стари снови! Боже мили, благослови! Српским морем брод нам плови Нова срећа, пути нови, Приморје ће српско бити, Дому врата отворити! Свуд туд Вила војску води А где српска војска ходи, Сваког диже ка слободи. Једном руком Србин грли Међ Хрватма што је врли, Другом руком Србин диже Брат Словенца срцу ближе.

= ж ж Неста ноћи... Зора руди

На нов живот народ буди, На нов живот препун среће:

·" Срба робља бити неће!

Нема више јада, плача,

Јер са светлог српског мача Сија од сад, мили роде! Сунце правде и слободе.

ж =

01 Пашићу, сиви тићу, 01 Путниче, победниче И сви други лави бојни Овенчани сад у војни,

Нек вам буде хвала свака

А палима земља лака!

Док је Срба, док је песме,

Ваша слава свенут не сме. Песма слави краља стара Дична пара Душан-цара