Жена
74
ЖЕНА
Стара Рашка и Србија У том венцу најмилија, Неманића земља света Па препуна аманета. Маћедонски дивни краји, Војводина, земни раји, Херцег-Босна, стари снови! Боже мили, благослови! Српским морем брод нам плови Нова срећа, пути нови, Приморје ће српско бити, Дому врата отворити! Свуд туд Вила војску води А где српска војска ходи, Сваког диже ка слободи. Једном руком Србин грли Међ Хрватма што је врли, Другом руком Србин диже Брат Словенца срцу ближе.
= ж ж Неста ноћи... Зора руди
На нов живот народ буди, На нов живот препун среће:
·" Срба робља бити неће!
Нема више јада, плача,
Јер са светлог српског мача Сија од сад, мили роде! Сунце правде и слободе.
ж =
01 Пашићу, сиви тићу, 01 Путниче, победниче И сви други лави бојни Овенчани сад у војни,
Нек вам буде хвала свака
А палима земља лака!
Док је Срба, док је песме,
Ваша слава свенут не сме. Песма слави краља стара Дична пара Душан-цара