Жена

80 ЖЕНА

љаке. Мене је то обрадовало па како ће тек тебе обрадовати! За тебе ће то бити велико аи пријатно изненађење. Договорили смо се да заједно ручамо. ја · сам већ нестрпељива била.на тај састанак. И збиља обрадовала сам се као ретко кад, јер госпођа која је са мужем и малом девојчицом пришла нашем столу, беше једна од мојих лепотица чије слике су ме свуд пратиле и урезане беху у срцу моме. Упознасмо се и зближисмо се. ја сам је. заволела као кћер своју а она ме је поштовала и пуна пажње била према мени. Од тога доба дописивале смо. И ја упознам и њену лепу душу која је пуно одговарала њеном лепом телу.

Судба је тако хтела да мораде још млађана у хладан гроб. Кад сам дознала за њену смрт, срушила сам се, толико ме је потресла та страховита вест. Сирота она, која у цвету младости мораде да остави овај свет, јадан муж који изгуби тако диван љубљени створ, с којом је у најсретнијем браку живео, оно детенце крје изгуби нежну брижну матер! Све сам их жалила, искрено жалила и дуго и дуго нисам могла доћи к себи од туге и бола. Муж ју је жалио до лудила, јер је љубљаше силно. Али ту су била и нејака деца. Дужност му је била да даде деци негу и васпитање, да даде деци другу матер. Па шта је природније било него да изабере ону, која је била његовој деци и његовом срцу најближа. Жена му је имала сестру млађу, као росу свежу, а једнолику с њоме. Они постадоше муж и жена. |

Опет смо били у једном купалишту, кад ми стиже вест, да су се њих двоје узели. М на своме свадбеном путу били су дошли у тај крај, пун природних лепота, и бесмо неко време заједно. Али увек у већем друштву.

Код једног излета случајно се одвојисмо нас две и тада ме чисто застрашено упита млада госпођа: Реците ми, молим вас, да ли ме осуђујете што сам се удала за мужа моје сестре. Ви сте моју сестру јако волели, она је вас много поштовала, реците ми искрено ваше мишљење. И ја сам јој са дубоким уверењем казала, да сестриној деци не може бити боље