Жена

ЖЕНА

У три света нема Александре.

Међу свима женама најбоље познајем гђу Александру. Знам јој чак и родбину упрсте; научио сам како меси хлебац, жари пећ и како соли и оставља целе црвене патлиџане за зиму. Знам чак и то, како пријатно развуче усне Кад хоће да кихне, а не као друге жене.

__Но и ако врло много знам о гђи Александри, ипак нисам био сретан да ме представе њој, нисам никада говорио с њом, нисам је на жалост никад“

| видео, ни на „улици, па чак ни кроз плот. Па ипак је

сваки дан најмање неколико пути похвалим и готов сам заклети се, да у свету нема такве жене као што је гђа Александра.

Господину Стеви морам захвалити на части и срећи, што ме је упознао с њоме у духу и са 500 километара даљине. Ако вас не мрзи, да чујете:

Са г. Стевом упознао сам се у једној соби, а на вратима те собе било је исписано бр. 65.

Кад су г. Стеву увели у ту собу и забравили за њим врата, нас тројца, староседеоци, разговарасмо о томе, како нисмо мислили да ће данашњи дан бити тако туробан и магловит.

У тај мах нисмо ни слутили да се онога часа из оне магле појавила на прагу собе гђа Александра, и _ да се никада више неће одвајати од нас.

Чим је г. Стева дознао шта ми мислимо о магли, он већ поче: Не вреди ништа мислити, јер се човек обично превари. И ја-сам, видите, мислио, да је свака жена — жена и да су све једнаке и сличне. Али није тако. Нема нигде такве жене као што је моја Александра. И како је онда почео причати о гђи Александри, та му жена не избијаше више из уста све до "данашњег дана.

У прво време изгледаше ми г. Стева страшан. " Кревет му је био до мога кревета и кад ме већ обузимаше сан, чујем како су у њихово место долазиле чак Швабице из Карлсдорфа и Мађ“рице из велике даљине да виде како гђа Александра меси хлебац.