Жена

106 ЖЕНА

О социјалном задатку наше жене, (Предавање на селу „Посестриме.“)

Госпође, госпођице и господо!

Намера ми је, да Вашу драгоцену пажњу, — коју сте ми са ово неколико тренутака поклонили и на којој Вам унапред искрено захваљујем, — упутим на једно врло крупно питање садашњости, које нам се нарочито у оваковим приликама необичном јачином, тако рећи, намеће. Питање о социалном задатку жене у нашим садашњим хаотичним моралним и друштвеним приликама, које су створене бурним догађајима недавног ратног вртлога, добија своју пуну актуалност и неоспорну првокласну важност. То је питање врло деликатно, опсежно и комплицирано; оно захтева свестрано, савесно и темељно расправљање, које далеко надилази скромни опсег овог предавања без икаквих претензија. С тога нека ми је допуштено да се овде ограничим само на неколико општих, крупнијих констатација. |

ж

Ми смо савременици и очевидци великих светскоисторијских догађаја. Ми живимо у једној грандиозној периоди времена. Ми осећамо свуда около нас, да се над рушевинама старога света, издижу, као сунце над мрачном околином, нове, величајне контуре једнога новог, пунијег и већег живота у будућности. Незадржљива бујица демократске плиме достиже своју кулминациону тачку код свих образованих народа на кугли земаљској. Придолазе од свуда, дижу се и појављују у светлости слободе нови, најшири, сирови слојеви необрађене масе са страсном чежњом да буду удеоници свих плодова савремене културе и цивилизације. Човечанство нам се у овом тренутку представља као нека још непотпуно охлађена планета, у чијој унутрашњости, као у каквом казану, пламти паклени огањ, ври и хукти лава. С времена на време