Жена

126 ЖЕНА

једа. Зврји, зврји, а кад одеш до телефона нико се

не одзива. (Таман је сео, а телефон опет јако звони; он се љутшт враћа к телефону.) Пукао, да Бог да! Хало! Ко говори Хало! (гласније) Хало! Хало! Које тамо2 Ништ не чујем. Куцните мало телефонску шкољку (и сам удара шкољком о; телефон). Хало, хало! (Звоно звони непрестано; Марковић нервозан не може да нађе место пред телефоном.) Та гово· рите једном! Ко је» Шта је2 (ван телефона) Нека вас ђаво носи, докле ћете ме ждерати! (у телефон) Молим Вас гђице, какав је то ред тамо на пошти» То је крајњи... (дргне се) То је малтретирање публике. Ја ћу се прбтив тога жалити (слуша). Е, па да ко је крив, кад нисте ви» Звоно хоће уши да ми пробије, а кад дођем до телефона нико се не одзива. То је којешта. Заиста којешта.

ПОЈАВА 1.

(Улази војник-болничар, са неким списом, застане и салутира).

" Јављам покорно, донео сам извештај због — ради потписа, они су молили, да одмах потпишете... |!

Марковић (срдшто). (Остави ме до врага, на миру. Видиш да телефонирам. Чекај.

Болничар. Разумем, покорно.

Марковић (још код тшелефона). Сад је опет прекинута веза! Дабогме, говори Пешта (оставља шкољку). Но боље да је врат скрхао и тај Едисон, него што је изумео телефон. (/рилази болничару, узима спис, разгледа га, нешто гунђа и пошписује.) | Ево ти. На. Већ сте ми сви на врх главе.

Болничар (узима спис). Разумем покорно (салуфира и излази).

Марковић (хода 8о соби). Није ми доста моје „бриге и главобоље, него сам се, на врага, примио" да „водим и бригу „Црвеног Крстг“. Рећиће ми — „вала!