Жена

152 | ЖЕНА

Бркић (весело). Три сам нашао и то (меће прсте на уста, као кад се пољубац шаље) онако што пред кума.

Павловић. Браво, ћато, браво. Где суг Да изаберемо једну.

Бркић (смеје се). Знате, ја сам мислио, да је то за г. бележника (сви Ппрсну у смех), па сам то онако удесио, да не упада у очи. |

Марковић (смеје се). Фино сте удесили, а да би реч.

Марковићка (расположено). Враг да вас носи и с вашим удешавањем !

Павловић. Него време пролази, хајдмо, да не дангубимо. (узима Марковића џи доктора, под руку). Хајдмо да изаберемо доју и да попијемо коју у здравље мога унука.

Марковић (хваша жену за руку). Ја имам још важна разговора са женом.

Марковићка (прислони главу мужу на груди) Иди и ти с њима, а ја идем да се спремам на пут. Молим те, опрости ми, што сам те намучила и на вређала. “.

Павловић. Женска посла. |

Марковић. Али ми мораш обећати, да нећеш више бити љубоморна. |

Марковићка (грли га). Обећавам ти.

. Др. Живковићј Браво, госпођо !

Павловић Браво, снахо! Хајдмо, хајдмо. · (окрене се ћати, који разговара са Костићем). Хајд на посао, ћато, угрејаће се пиво. у · (Излазе.)

Бркић (пренемаже се). Та не знам, нешто ми

· се не пије.

Костић (прсне у смех). Попио би и цртало! ћ

РРА Ја а