Жена

МАРИА МЕНИ. |

1 72 ЖЕНА

„скромна богомоља, а пред њоме још она стара дрвена звонара.

Жалост је то!

Ево звони други пут. Звони2

Ово је иронија. Место звонцета, место оног руменога развијеног звонара, који је оба звона вукао и њима звонио, 0 једном дрвету виси парче одсечене „траверзне“, а место звонара, попин син удара чекиЋем у њу и тако зове верне на молитву.

· Пуна је црквица верних. Уђох и стадох баш пред сами олтар. Обазрем се и видим, где верни доносе мале жуте воштанице и припаљују их, но пренего што их упале, сваку целују, као да се љубе са онима коме је намењују.

дговарам на јектенија, а за тим читам апостол.

Црквењак износи налоњ, на царске двери, а свећеник чита еванђеље словенски, а кад га заврши рече:

— Драга браћо! да вам растумачим шта је писано у данашњем еванђељу. |

И он тумачи, проповеда, улива у срце и душу верних му узвишену науку Христову, позива верне да жледе његовој науци, да буду срећни.

Речи су му силне, говор језгровит и човек осећа силину његову. А он занесен у својој дужности, задовољан. | "

" Завршава се служба божја, поје се „Буди имја“, свећеник излази на царске двери, држи неки табак хартије у руци и рече:

— Драга браћо! Ево добио сам наређење, да се помолимо богу за нашу једноверну браћу Русе, хоћете ли, браћо, да то учинимо заједнички 2

Народ ћути. (Он клече на го камен, а и мисњиме, чита молитву, али је не чита од заната, него из чисте искрене и узвишене душе му, јер из љубави према једноверној браћи навире му суза на очи,и он У сузама завршује своју молитву. |

Разиђосмо се кућама.

— Господине Ђорђевићу 2