Жена

' 152 | ЖЕНА

какво буре вина или ракије, на какву чабрицу сира или врућу проју, на какво назиме, пастрму, ћурку, па и кокош. Шуњају се полако и шапућу. Кад се приближе воденици, пас их осети и залаја. Они се уставише и саветоваху се подуже. Пас непрестано лаје и то како!

Најзад, издвоји се један од њих, натуче бајонет на пушку и пође полако напред. Пас да се помами. Он му звиждуће лагано и приближује му се. Пас прескочи ниску ограду и лајање му тада изгледаше на очајно запомагање. И војник прескочи ограду и наступаше, а само чека тренутак, кад ће планути пушка из кућице. Кад јој се приближи, примети да је воденица — вода шушти у љигавом бадњу, а чакало тандрче по празном камену.

— Еј! — викну војник опрезно, надајући се одзиву из воденице.

Вода шушти и пас урла.

Он се за тренутак реши и пође напред. Пас дође до врата, и одатле ни маћи. Повио се по земљи па чисто скичи, а бели му се зуби показују у свој својој величини. Кад му се војник приближи на корак, два — удари га оштрим бајонетом у груди и истера врх на леђа. Пас скикну и заглода пушку. Човек му се хитро приближи и згази га неколико пута ногом тако, да му кости пуцаху. За тим се приближи потоку. Звизнуо је, те и остали дотрчаше. Стали пред вргта и саветују се. Један лупну у врата испрва полако, по том неколико пута јаче. Нико се не одазва. Полупреше се и иставише врата. Уђоше у собу и ужегоше свећицу: нигде никог, празно, само у куту виси заборављена детиња љуљка, пуна пеленица. Они јој посекоше узице и разместише је по својим џачићима. Из собе изађоше у кујну, — ни ту ништа. Сиђоше у воденицу. Сандук пун пројиног брашна и поред њега пуна врећа окруњеног кукуруза. Узеше и брашна и кукуруза и изађоше опет у кујну. Један од њих брцну бајонетом у пепео и огршак звекну. Брже-боље