Жена

6 ИМ

Наташа.

Коса — поноћ тамна! Лице — данак бео, Очи — звезде јасне, уста — рубин рујни; По лицу, к'о сунце, блиста осмех бујни, Од ватре се рубин зажарио цео.

Гб, ко лабуд бео, извио с из груди Врат, по њему коса пала на увојке; А под косом дрхћу, пуне вреле жуди, Нетакнуте, једре, тек дозреле лојке...

Гледах је, очаран, кроз облаке дима,

Не марећ, што друге њезине се смеше,

И што више гледах, све то лепша беше Краљица је била она међу њима.

А кад пођох кући њезин поглед мио

· ___Мађијском ме силом задржа на врати; Три пољупца за тај поглед сам испио, И тад, као пијан, почех посртати.

А кад стигох кући, око пола ноћи, Тренути не могох до пред саму зору, "Мислећ' све једнако на дивне јој очи И страствена уста, што ко рубин гору. 5. Лазић.

Мисли из дугог времена.

Не волу сви због тога, што налазе, да је љубљена особе достојна љубави. Напротив. Налазе, да је особа достојна љубави зато, што је волу. : . ! 5 #

Нова љубав је као ново вино. Заноси, опија и често је готова на многу глупост. Шпо је старија, у толико ће бити чистија и мирнија.

ж

Ји И о ништици, нули пишу, многи читаву књигу. '