Жена

248 ЖЕНА

када његово лепо, изразито мушко лице видеше уплакано.

— Шта ти је», пита Мита-Грк.

— Не питај! Остав'те ме на миру, одговори Столе и бризну у плач.

Друштво се тек сада изненади. Један гледа у другога; ћуте, но погледима се питају: шта му је. Та Столе је иначе био весељак; никад га нису чули ни да се тужи, а камо ли да плаче. Што се пак тиче пића, он је тек после двадесете чаше почео мало да муца и тек после тридесете би обично почео тумачити алгебру. Истина, овога пута су сви заборавили били број чаша, но Столе ипак још није могао толико бити пијан, а да не зна шта чини. Зато је већина друштва и мислила, да му се морало нешто десити, због чега он тек сада плаче. И Татика, као најмудрији и дипломата у друштву, поче лепо, околишећи и чисто тепајући да га испитује.

— Столе брате, шта то би с тобом Ма реци, болан, шта ти се десило, па да те посаветујемо или помогнемо. Ми смо ти најближи, обрати се на нас. Ето, скоро и ми сви да заплачемо, када ти плачеш.

Но Столе не одговара, него и даље плаче.

— Да ниси 'болестан, наставља Татика, па да ти зовемо лечника» Или ти се десило друго какво злог Та реци, немој да нас бациш у бригу! | Столе сада диже главу, убриса сузе и рече:

— Пе знам ни ја, који ми је ђаво. Али када 38певасте ону песму „Јесен стиже“, мени се стеже и срце и грло. Сетио сам се како ми пролазе млади дани, а старост се све више ближи, ја пак ето остах тако сам саморан. Тако ми је тешко и тако ме боли што се нисам оженио, да сам се морао заплакати.

— Ако те је жао због женидбе, упаде му у реч уча Зец шалећи се, и ако баш хоћеш да нас изневериш, е па ајд да те женимо!

— Тако је! Па да те женимо, повикаше и остали.