Жена

250 ЖЕНА

ноћне прошевине, једногласно прихватише и са неколико чашица „у здравље“ пропратише предлог Штуке.

ж ов

Многи благочестиви гргђанин варошице В. опет ·проклињаше „то безобразно бећар-друштво“. Кроз изумрле и пусте улице разлегаше се опет свирка, песма и жагор, бунећи и будећи из слаткога сна мирне, уморне и сна жељне грађане. У једној од главних улица, пред кућом имућнога и угледнога 38натлије Матра ћурчије стаде бећар-друштво. По унапред уговореном плану газда Тоша прво опали из револ-. вера, а тамбураши ударише у сватовац. Затим Зец и Милета запеваше песму „Јесен стиже“, пошто и Татика опали из револвера. Газда-Митре скочи из постеље. У први мах није знао, шта ће све ово да значи.

— Ех, ови полудише, рече својој жени, шта ће нама серенада! Госпоја Фемка, која је поред свога мужа радом и вредноћом стекла имање и у њему сад знала лепо да ужива, није узела за зло ову серенаду. Њој је шта више годило, што бећар-друштво њиној кући одаје толику част. А најпосле, имала је и она већ велику кћер за удају; њој се тек може свирати. |

Уједанпут Татика још једном пукне, лупи у прозор и повиче: -

— Еј, газда-Митре, устани, отвори и пусти нас унутра! Ми смо просиоци!.

Газда-Митре се скамени од чуда: зар сад у ово доба и оваки просиоциг Напољу је жагор све већи; друштво постаје нестрпељиво, хоће унутра.

— Ама, не могу их пустити унутра, та ови су сви пијани и луди, вели газда Митре својој жени.

Госпоја Фемка, која се дотле већ била обукла и наместила умириваше свога мужа:

— Па немој одмах тако. Можда је то само нека“ шала. |