Жена

|" АП оне 263

А У

Да, да. Докле такод — рекох полугласно и узедох псето на колена, као да бих њему хтео да се потужим, као да од њега очекујем утехе.

Поново узедох књигу у руке, али ми се, на место црних редова, пред очима брзо створи слика милог завичаја и за тиди часак бејах под милим кровом за којим сам толико чезнуо.

Већ осетих мирис цвећа и босиљка, који ми чаробним етиром од раног пролећа до позне јесени обавија мили дом.

Ено ме где се већ маших за браву, да уђеми да изненадим своје миле и жељене, али ми не би суђено, ни у машти, да ме жеља мине, јер ме спречише да учиним још корак-два.

Донеше болесна војника и ја одох за послом, механички, бесвесно а у памети ми се непрестано врзе једно исто питање: ;

Па докле тако» Докле"...

Крајем септембра 1916. Задворже. Др. М. Свињарев.

Писмо.

„Писмо ти је криво!“ К'о да слова крута Наслутити дају тајне груди врели —

А ако случајно у страну залута

Мисо нека смела да те сневесели,

Ти онда у гневу, хулећ веру вишу, Хтела би да збришеш спомен сретних дана, К'о да би се речи што срца испишу Могле да пореку без самртних рана.

Не, тим путем нејде! Знај што душа тражи Није благо земно да га рђа квари, Њени су од неба краснији олтари.

Друкчије су груди за Па не уму више да ос Ни жеље што милост за утеху моле. Врњачка бања Др. Ж. Продановић.

је лажи, + боле,