Жена

'268 | ЖЕНА

ону јединствену, необуздану, покретну снагу идејама. У колико вера, било у религију, било у политику, естетику и Т. д. може више да задовољи афективне потребе код масе, у толико има већу моћ сугестије и покретну снагу. Сила сугестије таких идеја јесте толико велика, да јој се људи одају не тражећи логичну вредност истине.

У главном може да се рачуна са двема врстама људи: 1.) Са онима који гледају да се прилагоде спољашњим односима и околностима и да буду задовољни. То су нормални и просечни људи.

2.) На другој страни носе културу они, који су једнострано развијени и који нису задовољни са постојећим стањем ствари. То су абнормални људи, који се у бескрајним аберационим правцима крећу. У главном могу да се поделе у две групе: у корисне и штетне по живот. И док је прва група слабо заступљена, друга изобилује рђавим профетама, збуњеним, мрачним и неспретним поправитељима света, фанатичним, партиским биволима и онима, који се лако одушевљавају за све, па и за оно, што је неразумљиво. (Онај ред људи који спада у ред идиота овде није уведен, јер је он правилно узев мртав за друштво).

И као што није све једно каку идеју имамо пред собом, исто тако није све једно, ко је њен вођ. Мухамед, Лутер, Русо, оснивач језуитског реда Лојола, Паполеон, Толстој утицали су на ток културе благословено или су донели бескрајан бол, беду и дивљаштво. Свака идеја има да рачуна са многим тешкоћама. Она се често пута има да пробија кроз праву прашуму од силних заблуда, празноверица и карикатура од карактера, код којих се истрајност претвара у глупу тврдоглавост, обазривост у неповерење и образлагање у преливање из шупљег у празно. Али поред тога, идеја има да рачуна са елементима који сачињавају свет супротан њиховим начелима и интересима. То се