Жена

292 ; | ЖЕНА

најхитнија питања. Парола данашњег времена је: „Деца и инвалиди на првоме месту“.

2 Дозволите ми да завршим своју приступну речи да објавим; да су Седнице наше прве Савезне скупштине отворене. Нека нам је срећан и сложан рад!

Гђа Јока Шиљак из Сарајева, изговорила је овај говор:

„Пре три дана навршило се равних шест година, како је у Сарајеву пао судбоносни хитац из кога сину искра и запали читав свет.

Онај, који не пожали свога млађаног живота, него га принесе на олтар отаџбине, данас се поново рађа.

Он, Гаврило Принцип, одкако га је мајка у колевци зањихала, па до његовог поновног великог рођења, није никада осетио љубави ближњих међу којима је живио. Рођен у беди, одгојен у горој, а школован у најгорој, не пожали свога невољнога живота, него га принесе на жртвеник слободе.

Пред њим су се дизаде ведичанствене палаче, а он је у парковима ноћи проводио, пред њим се гомилало злато, али он је гладан био. Поред њега је лепршала свила, а његово тело су покривале крпетине његових другова.

Ја црвеним од стида, а црвенити мора свак, када само помислим, да један део патњи великог ВИДОВданског хероја лежи на нашој души као грех.

Дете је био када испали судбоносни хитац. Дете. је био када му на главу поставише трнов венац, оплетен од непријатељских удараца, испод кога је текла невина детиња крв. Дете је био и онога дана, када јеу тешкој тамници на тврдим даскама поновно рођен био.

Његове су кости данас овога момента на сунчаном светлу, оне су слободне и као такове кренуће из славенскога Прага ношене на крилима југославенске мисли у своју пространу и слободну отаџбину.

Мирис смирне и тамјана, којим не се свете кости окадити, допреће у најзабитнији кутак простране Југославије .