Жена

оба. ЖЕНА

Ви сте разумеле његов чудни осмех, осмех, који тражи топлине, осмех, који тражи мајчине љубави, коју је у раној својој младости изгубио, осмех, који и најокорелија срца растапа.

За тај загонетни и умиљати осмех Ви сте му

сестре показале толико љубави, да се он данас у читавој Југославији осећа, на сваком месту осећа као у меком мајчином крилу.

Врло су важни и свети ови дани. Дани, када је читав свет, сва Европа, сви наши пријатељи и непријатељи видели, да смо ми један народ, једна држава с једним краљем, с једном жељом и с једном народном вољом.

Дани, када се душа и кости зачетника велике југославенске мисли сусрећу са довршиоцем те мисли, те довикнимо: Слава мученицима за слободу, који ће до века живити и нека живи Краљевић, који не ће "никад умрети!“

Гђа Зорка Кастнер, учитељица из Београда истиче како је Савез код министарства просвете интервенирао, да се и муслиманкама омогући прибивање савезном конгресу. Поздравља присутну муслиманку Расему Бисић, учитељицу из Сарајева, која се није освртала на разне махинације, којима су извесни кругови хтели да спрече њен долазак на конгрес. |

Муслиманка Расема Бисић, бурно поздрављена, коју су обе председнице, када је ступила на говорничку трибину, загрлиле и пољубиле, наглашује, како муслиманке осећају велику љубав и рад за Југославију. Пема те силе, која би муслиманке могла присилити, да не потрче у коло својих милих сестара, те да сложне с њима не пораде за што већи напредак и процват мајке Југославије. Затим је гђа Кристина Ћуковић, учитељица са Цетиња у богатој народној црногорској ношњи изговорила следећи говор:

„Поштовани зборе!

У колико сматрам за особиту част, што ми је

пало у дио, да и ја, као једна. од представница Срп-