Жена

296 ЖЕНА | |

Народ држи Бога за безгрешног небеског роди- || теља свих људи, а земаљсхе родитеље сматра за родитеље по греху.

Дакле онај исти узвишени морал, који се огледа у наведеним речима народне песме „по греху“, огледа се и у речима црногорског горштака „да опростиш“.

Према томе није тачно, да те речи укључују у себи појам унижења или ропства, него напротив оне укључују у себи појам најузвишенијег морала својственог ономе делу нашега народа који није још заведен болесним идејама и маштањима.

Колико Црногорац цени жену у опште види се јасно и из неких народних обичаја, који су постојали а неки постоје и данас. Тако н. пр. при свадбама постоји обичај, да после сватовског обеда браћа изводе сестру (невесту) и предају је ђеверима (браћи младожење). Овом приликом у неким местима морају дати брату девојчином у замену за њу један фишек. То пак значи: дајемо вам једнога члана наше породице, а ви нама дајете фишек, т. ј. дајете нам право да можемо убити кога од вас, ако ви овога члана наше _ породице не будете пазили и неговали. Доцније, ово давање фишека замењено је давањем јабуке, а то значи, да браћа девојчина за најмању учињену јој увреду могу мужа јој или кога од ђевера изазвати на двобој, јер се у Црној Гори при изазивању на двобој _ место рукавице баца јабука, па ако је противник прими и поједе, значи, да прима и двобој.

Назад много десетина година, кад су се црногорска братства и племена крвила међу собом (крвна освета), бивало је гдекад да и женска случајно и нехотично погине. Кад би се. умиривали, обично су пребијали главу за главу, а ако би се на једној страни нашло више погинулих, онда би друга страна исплаћивала тај вишак сребрним оружјем, земљом или новцем. Ако би се нашло, да је и женска глава погинула, онда су њу уцењивали један дукат више него мушку главу.