Жена

246 | ЖЕНА

· „Код седам изборних кнежева“, тако је била протоколисана а и молована фирма јој је така била. После сваког првог у месецу држало би се и по неколико тако званих „свечаних седница“, будући да је већина чланова тада имала нешто новаца, па се могло и мало дуже лумповати. Те би седнице обично биле и мало дуже и мало бурније. Но, било да се расправљало што из винологије, било да се претресало какво важно питање друштвено или политичко, чланови би редовно после дуге и исцрпне дебате дошли до једнодушнога закључка и на предлог чивут-Паје увек би се на крају лепо помирили, те би шта више у славу тога попили још и по неколико чашица вина. По неки пут пак десило се и то, да су чланови заборавили колико су попили вина, те би почели наново, или би сметнули с ума да је прошло време за разлаз, или би се пак толико загрејали песмом и вином, да су богме дочекали и зору. Често би опет некоме пало на ум да мењају локал и тада би онако раздрагани уз пратњу свирача и са. песмом лутали по мрачним улицама, давали серенаде и тражили отворене гостионице. Мирни а благочестиви грађани дабогме да су протестовали против овакога рушења ноћнога одмора, а зли језици обично би сутра дан знали причати и за неке шкандале „бећар-друштва“. Тако се на пример једанпут причало, да је ово ноћно друштво бајаги из забуне дало серенаду католичком попи; други пут су опет једном лечнику приковали на зид неку таблу са родом и малом бебом, или сликару-уметнику променули таблу са фирмописцем. Неки су их опет оптужили, да су баш у пркос застајкивали и мало свирали и певали пред кућама старијих, неудатих девојака. А било је богме против њих и таких оптужби, које се не могу ни испричати а камо ли још наштампати. Но, ко ћеу · све те гласове поверовати, када је то „бећар-друштво“ иначе било мирно и ваљано и када су чланови његови били све честити и красни људи. Најпосле, тако су се они бранили, тек је слободно мало се и веселити и не

реми