Жена

ЖЕНА 357 |

%

„Једноставно: Ти желиш, да се мање дружим са својом колегицом гђцом Меланијом. Нер“

„Јест, пријатељу, то сам Те хтео да замолим, али да Те при том не увредим“.

„О ни најмање, јер то сам већ и сам одлучио приликом оних незграпних шала данас после подне, но мораш бити спреман нато, да то не сме ни не може бити нагло и нападно, јер би било увредљиво. Осим тога нас и звање дневно доводи у саобраћај. До ферија имамо још два месеца, а онда ће доћи н томе крај, јер ћу затражити премештење, по могућности у друга део наше државе — премда ми је овог службовног место унапред жао. Када не бих имао горкога искуства у љубави, ја то сигурно не бих учинио, али баш зато јер сам то искусио, ставио сам себи у задаћу: помоћи свакоме да своје идеале оствари. Ваша потпуна срећа биће мени награда а уједно и отштета за жртву овог мог службовног места“.

Јоца је за ово време нетренимице и не дишући гледао у пријатеља и слушао, а при свршетку хтеде скочити и загрлити га, но онај то спречи кретњом главе на присутност гостију у дворани. Јоца, сав раздраган, налије чаше и некако свечаним гласом рече: „На Твоју срећу, мили. пријатељу! Такав човек мора бити сретан! Осведочићеш се, да си достојноме допринео жртву! Живео!“

4.

Озрен се замисли и заћута. Очи му опет засјаше оним чудним сјајем. Јоца га погледа, хтеде нешто рећи, но заћута, ћутање се отеже у бесконачност, те се Јоца ослободи па ће:

„Куда ли блуде Твоје мисли 2“ '

Озрен се трже: „Опрости! Молим што рече 2“

„А како да не рекнем! Малочас си ми повратио мир и срећу, а сада видим да се и сам бориш. Го„ ворио си ми о несретној својој љубави, о безнадном робовању, 0 горком искуству — закључујем, дакле,