Жена

ње. РЦ

ЖЕНА 365

младости и као многогодишњи, врло савестан судац. у том граду уживао свеопће симпатије. Ово је друштво било уопће такво, да се је могло у њему неприсиљено кретати. Једина Меланија бијаше озбиљна.

„Јела се ређаху а весео разговор је текао. Јоца се трудио да разговори Меланију, но то му није успело. Почео је бити ради тога нервозан, но савлађивао се је и стрпљиво ју је даље забављао. Меланија хтеде дохватити воде. Јоца је послужи и Меланија опази Озренов прстен на Јоциној руци, и збуни се. Он је то опазио па дода: „Поновио сам се. Је ли леп2“

„Поновили> А мени се чини познат“.

„Не, госпођице, нисам се поновио. То ми је дару доказ искреног пријатељства од мог побратима Озрена“.

„Од побратимар Молим Вас причајте ми какав је био повод томе!“

У то се дигне кум да наздрави свечарству и свечарима, које се завршило са: многаја. )

Иза тога се обрати. Меланија Јоци : „Да ли се шалисте мало прије» Не. Дакле ја сам радознала.. Молим |“

Јоца се извини да није овлаштен о томе даље говорити, а то Меланију опет приметно баци у нерасположење. Мало ниже је седила Јелена весело ће"ретајући са Живком, но крај тога је проматрала сестру, па јој ово није измакло.

Забављало се, наздрављало, певало, музицирало, и тако је дошло и вече,ас њими Озрен, те је при вечери заменио суца при столу. Расположење је било ванредно, и весеље је текло „бујно као река“. Иза вечере се опет наставило. Озрен је свирао у виолину а Меланија га је пратила гласовиром. Особити су успех пожели изводима из „Продане невесте“, потпуријом. „Бајаца“ и др. иза чега се. предложи продукцију народних мотива. Обредало се више дама на гласовиру. Дође ред на Меланију, а она запева умиљатим својим алтом: „Где си душо, где си рано>“ То беше таквим чувством пропраћено, да је пре бурнога при-