Жена

406 1: ЖЕНА

То су, у главном, мотиви, којима се руководе они, који се жене и удају и онда није чудо, што је толико несретних и неспретних бракова. У брак се улази са великим илузијама и занесеношћу, а кад после кратког времена наступи сва збиља брачног живота или као што би наш народ рекао, када млади брачни пар поједе неколико мешња хлеба заједно, онда види, да

у браку нису нашли оно што су очекивали. Виде, да.

брак није појезија, у оном смислу како су то они себи замишљали, него да је брачни живот најобичнија проза а врло често не лепа проза и то нарочито за оне који нису кадри да схвате задатак брака. Брак је врело среће и радости, несреће и жалости. Све зависи од брачника и од њихове способности, да знају то врело искористити.

(Слабићи сваке врсте, са моралним и телесним манама, тешко ће наћи срећу у браку, тешко Бе усрећити свога друга. Исто тако не могу засновати сретан брак они, који траже у браку искључиво задоволење својих прохтева, а који нису спремни да поднесу тегобе и жртве, које се од њих у браку, неминовно,

траже. Далеко би ме одвело, када бих ређао све оно.

без чега се сретнн бракови не даду замислити, него ћу се задржати на једном питању од ванредне важности. То питање се испољило, нарочито, сад после светског рата, када, тако рећи, сви народи муку муче, како да занове проређене редове своје, како да створе

–

здрав и снажан подмладак, а да спрече намножавање _

дегенерисаног и нездравог потомства. Да би се ово постигло потребно је, поред разних

друштвених и законских рефорама, да друштво буде.

обавештено о томе, каква нам опасност прети, ако не будемо боље пазили при склапању бракова и ако не

будемо пазили, да нам потомство буде здраво и не.

дегенерисано.

Нарочито наше женскиње треба да води рачуна о томе, па да приликом удаје добро отвори очи и да пази, да се не улаје за људе болесне и за брак не-