Жена

“

% 7 < А

408 ЖЕНА

огроман број таких болесника не узима своју болест озбиљно. Многи се и не лече, а многи се не долече, него болесни и заражени ступају у брак.

Ми лекари, под стегом заклетве која нас веже да морамо чувати болесникаву тајну, стојимо немоћни и не можемо да спречимо да болесни и неизлечени људи

ступају у брак. По некад нам пође за руком, да уве-

римо своје пацијенте, да не треба да ступају у брак, док се не излече, али је сваки од нас имао безброј случајева, да нас нису хтели послушати.

По себи се разуме, да је у браковима, које таки несретници склопе, одмах после сватовске песме настао плач, праћен уздасима и клетвом. Од сретне невесте постаје паћеница и болесница. Место · сретне мајке, која спрема пелене и кошуљице првенчету, ми видимо јаднацу како се превија од бола или се од ужаса грува у прса, јер је испод чистог свог срца избацила

наказу или натрулу гомилу меса.

Ово се понавља из године у годину догод „природа не учини своје“ — и док се „Бог не смилује“ и не обдари несретне родитеље живим чедом.

Али и та жива чеда, у највише случајева, мало радости доносе родитељима, јер така деца лако пропадају, а и она која заживе целог века носе на себи и у себи трагове родитељских греха.

Осим тога многе жене, које пођу за нездраве људе, изгубе још првих дана брака способност, да . могу бити матере.

Мужевља болест их отрује и исквари им органе за рађање те, поред осталих невоља, остају целог века нероткиње. А свега овога не би било, кад би људи били савеснији, просвећенији и мање површни.

Овој површности, у данашње време, када се са. мало или нимало трошка, даде поуздано утврдити, да ли је ко здрав и за брак или није, држим да нема_

више места. Сваки лажан стид треба одбацити и схва-

тити брак онако како треба.