Жена

412 ЖЕНА |

младом Урошу. Она не жели славе, она не жели царске жруне, она воли свог јединца мртвог да види него да говори оно што није право ни поштено. Угледајмо се, сестре, на Јевросиму мајку, одбацимо раскош, одбацимо сјај, одбацимо све што нас пропасти води; очувајмо душу чисту и поштену, постанимо узвишене, да нам се диви цео свет.

А да ли можемо ми бити таквер Да ли ћемо имати снаге да одбацимо све што не ваља, да се прижватимо свака свога рада, да држимо у кући ред, чистоћу, да се манемо раскоши и т. д. Ја се надам, ја сам сигурна да ћемо моћи. Овај рат је показао, да жена има снаге, воље и дара, да има јакости да издржи све, а да духом не клоне.

Док је наш вредни сељак био на бојном пољу, ·

његова њива није остала пуста, његов виноград није пропао, његова марва није гладовала, јер је оставио

___а дому мајку, жену или сестру, која је орала, сејала,

жела, врла, па његова жена и деца неби никада тгладовала, да им непријатељска рука није отимала онај крваво заслужени лебац и давала '': сиротињи, а "а вукла у Мађарску и Њемачку, да хране оне, који су _у пропаст бацали без икаквог милосрђа сваког, ко се само Србином назвао. Када је српска сељанка тешко уморна дошла са орања, копања, жетве и т. д. није могла намиривши марву да седне да се одмори на "своме огњишту, — не, она то није могла — она је морала да спреми и себи и деци вечеру, она је морала да сашије, закрпи, опере, она је морала да обавља посао свој и мужа јој, она је све издржала, и данас се нашој сељанци мора да поклони сваки човек, јер је она то и заслужила.

| Погледајмо наше занатлије! И њихове домаћице радиле су двоструком снагом, одржале су кућу, па где год је укући остала паметна, скромна и поштена жена, та кућа, била сељачка, била занатлијска или чиновничка, није пропала, таква жена ако ју није подигла, није ју