Жена

3

Тих дана мучила сам се страховито. Покушавала сам на све начине да га одвратим од чаше, коцке и блуда. Чинила сам се, испрва, невешта као да ништа не знам. Надала сам «се да је то тренутка грозница или тренутно лудило које ће га оставити, и кад се отрезни, вратиће се опет к мени, која сам га волела искреном љубављу.

Моје ћутање изгледа да га је још јаче храбрило да анто више банчи и да продужи свој живот са женама, које нису биле достојне ни да ми блато са обуће скину.

После сам искочило из своје хладноће и мирноће. Једног дана сам му пљуснула све што сам знала. Била сам очајна, љута, јер ме је његов развратни, пијанички, коцкарски и блудни живот страховито пекао. Он је све порицао, узео нагло шешир и неколико дана није се ни враћао кући.

Кад сам видела да не иде тако, ја сам склапала руке, падала на колена пред њега и, у сузама, га молила да се остави пијанчења и блудна живота и да се врати мени и својој невиној дечици. Он је слушао мој плач и запомагање, гледао моје сузе и ломљаву прстију, само се подругљиво смејао мојој очајној души. „Ти си права луда. Ти мислиш да сам се ја зато оженио да се окујем и одрекнен од свега што ми прија и весели. Ја нећу да упропастим своју младост ником за љубав. Ако хоћеш да ми угодиш, дај ми новаца да живим како сам свикао. Нећеш ли, онда збогом. Збогом за навек. Иди својој мајци, ја хоћу да живим по вољи док ме год траје. Звао сам те да идеш са мном. Нећеш. Не допада ти се моје друштво. То су велиш, све сами пробисвети и вуцибатине. Добро, не мораш долазити у наше друштво, да се твоја анђеоска доброта не поквари али, ми новаца и мој накит мораш дати, јер ће бити триста чуда од тебе.“

Кад сам дознала да му блудна болест почиње разједати срж у костима и тровати крв, ја сам га потпуно презрела и "бегала сам од њега као од живе ватре. За мене је он би мртав на земљи. Предамном су стајала два пута: или да умакнем из ове проклете куће, или да се са овим одвратним развратником разрачунам. Понос ми није допуштао да за. куцам на вратима својих родитеља и да им признам своју огромну погрешку. Зато сам остала под овим кровом, да трпим даље своју тешку судбину.

Мој несретник ме је и даље, са особитим задовољством, кињио, мучио и вређао и за срце уједао. Кад је хтео да ми нарочито јаке болове начини, он ме је мучио својом љубомором. Ја сам га, истина, презрела, због његова срамна живота, али ми није ни помисао долазила да будем неверна и да му вратим зуб за зуб и око за око, и ако сам на то имала пуно право. Ја сам подносила све те неправде и тешке кле„вете и давала сам му накит за накитом да ме остави на миру. «Он је проћердао моје наките са својим милосницама. И он је и даље изостајао ноћу. Кући је долазио пијан. Кад би се