Жена

руку. Јелте да ћете нам учинити по вољиг Бог вас све поживео!“ Ова тужба једног нашег јужно-словенског детета ће вас многоме поучити и приволети да својој деци дате оно што им је потребно да буду здрава, чила и весела.

Др. Лава Марковић, лекар.

Мајчина помодарна

Чудновато је, што снаша-Стевановој Тоди не може никако да испадне прилика, да се уда! Већ јој је двадесета година! Девојка добра, лепа, а при том и миражџика. Нисам чуо да је ко куди, као што то по негде има бездушних људи и жена. А није да рекнеш, да нема просилаца. Долазили су јој многи и из вароши и из села, па ништа! Виде кућу, девојку, чују и Стевкину хвалу:

— Ми имамо свега доста, и шуме и њива и ливада, а девојка је спремна, има све што и једна варошанка.

И опет ништа.

Просилац ништа не одговори, сама се брже боље спрема за полазак.

— Па шта велиш, пријатељу» — пита Стевка.

— Па... овај... добро је... лепо је.

— Па кад ћеш дати речг —

— Док се, на дому договоримо.

— Пожури, Бога ти, јер ми многи долазе, а девојка ми је за давање.

— Одговорићемо, колико сутра.

А већ види да ту нема пријатељства, али само не може Стевки то баш у очи да каже.

И тако од просилаца више нема ни трага ни гласа. Долазили су јој Говедаровићи, па Бељићи из Шибиковца, и многи други, свв бољи од бољега, па опет од прошевине не би ништа. 3